Neko guli klupu šest- sedam godina dok ne završi medicinski fakultet i još malo specijalizacije ne bi li bio kadar nama da ustanovi šta nam je i da nam da adekvatnu terapiju.
A da li se mi njima i obraćamo kad nas zdravlje zeza? Ili po principu "sam svoj majstor" kopamo po nekim "babskim receptima" ili pak uz konsultaciju sa komšinicom Micom po apotekama tražimo iste one zelene tabletice koje su i njoj pomogle?

Ja sam tu lenčuga. Mrzi me da čekam red, sedim u čekaonicama, pričam sa dokonim penzionerima da bi me lekar malo poslušao, dao mi brdo recepata i poslao u apoteku. I bez njega mogu u istoj apoteci da kupim sve to bez recepta, naravno ne pitajući komšinicu Micu, već apotekare.
Naravno, to kad su u pitanju prehladice.
Sad, kriva sam, znam. I kad čujem da to drugi učine, naravno da ih malo iskritikujem da su neodgovorni prema svom zdravlju, ali na kraju priznam da sam takva i ja.
E, kad su u pitanju malo ozbiljnije tegobe, ne iskušavam svoje lekarske sposobnosti, ali mi treba da se nakanim i krenem kod lekara.